Sadržaj
Šta je to vlažnost vazduha, kako se meri i od čega zavisi?
Vodena para je gasovito agregatno stanje vode i ona zauzima oko 2% celokupne atmosfere. S obzirom da je vreme dinamičan proces gde stalno dolazi do promena, tako i udeo vodene pare u atmosferi varira i prostorno i vremenski, i kreće se u opsegu od 0%-5%.
Kad voda isparava, ona se diže i raspršuje u okolni vazduh kao gasovita vodena para. Vlažnost vazduha predstavlja sadržaj vodene pare prisutne u vazduhu u nekom trenutku na određenom mestu.
Gotovo polovina ukupne vodene pare je skoncentrisana u nižim slojevima atmosfere do visine od 2,000 metara. Važno je znati da je prisustvo vodene pare u atmosferi od esencijalne važnosti za vremenske uslove određene regije. Količina padavina direktno zavisi od prisustva vodene pare. Osim toga i mnogi drugi faktori klime su povezani sa količinom vodene pare, kao na primer: količina gubitka toplote zračenjem sa površine zemlje, površinska temperatura, latentna toplota atmosfere, stabilnost i nestabilnost vazduših masa i drugo. Topla mesta imaju tendenciju da budu vlažnija od hladnih, jer toplota dovodi do bržeg isparavanja vode.
Da voda nema sposobnost isparavanja ne bismo imali oblake i nikada ne bi padala kiša!
Formiranje vlažnosti ili otkuda vlaga uopšte u vazduhu?
Proces transformacije vode u gasovito stanje se naziva isparavanje. Taj proces direktno zavisi od temperature i brzine vetra. Veće vrednosti temperature i brzine vetra direktno utiču na povećavaje brzine i količine isparavanja. To se dešava zbog sposobnosti suvog vazduha sa visokom temperaturom da zadrži više vlage ili vodene pare, dok ne postane zasićen.
Za pretvaranje vode u gasoviti oblik ili vodenu paru, potrebna je toplotna energija. Naučnici su izračunali da je 70 cal potrebno da se 1g leda pretvori u vodu, dok je za pretvaranje 1g vode u vodenu paru potrebno čak 607 cal. Dakle, potencijalna energija vode je veća od leda, a potencijalna energija pare je veća od vode. Ova skrivena količina toplote u vodenoj pari se zove latentna toplota. Količina toplote koja se troši tokom procesa isparavanja se u stvari nikad ne gubi, već je uvek povezana sa vodenom parom.
Merenje i regulisanje vlažnosti vazduha
Vlažnost vazduha se meri higrometrom. S druge strane vlagostat se koristi za regulisanje vlažnosti zgrade. U globalnim razmerama vlažnost se meri korišćenjem udaljenih satelita, koji mere vodenu paru. Merenje se obavlja putem senzora koji su osetljivi na infracrveno zračenje. Vodena para, specifično, apsorbuje i ponovo zrači u ovom spektralnom pojasu.
Atmosferska vlažnost je rezultat različitih procesa isparavanja sa kopnenih i vodenih površina zemlje. Vlažnost atmosfere je od vitalnog klimatskog značaja jer od vlage direktno zavise različiti oblici padavina, kao što su rosa, magla, kiša, mraz, sneg, grad i drugo, kao i atmosferske oluje, cikloni ili turbulencije.
Vlažnost vazduha se izražava na više načina, i to kao:
apsolutna vlažnost
relativna vlažnost
specifična vlažnost
Apsolutna vlažnost
Apsolutna vlažnost se definiše kao masa vodene pare u gramima koja je sadržana u jednom kubnom metru vazduha. Ona se ne menja sa povećanjem ili smanjenjem temperature, ukoliko se vazduhu ne dodaje dodatna para, ali se menja sa kontrakcijom (nakon spuštanja) ili širenjem (pri usponu) vazduha. Apsolutna vlažnost opada od ekvatora prema polovima i od okeana do kontinenta. Mogućnost padavina direktno i u velikoj meri zavisi od apsolutne vlažnosti.
Relativna vlažnost
Relativna vlažnost je odnos između apsolutne vlažnosti i maksimalne moguće vlažnosti koju bi vazduh mogao da zadrži na datoj temperaturi do zasićenja. Ona je proporcija apsolutne vlažnosti vazduha određene zapremine na datoj temperaturi prema kapacitetu vlažnosti tog vazduha. Izražava se u procentima (%).
Specifična vlažnost
Specifična vlažnost se definiše se kao masa vodene pare u gramima sadržana u jednom kilogramu vlažnog vazduha. To u stvari predstavlja stvarnu količinu vlage koja je prisutna u određenom vazduhu. Na specifičnu vlažnost retko utiču promene vazdušnog pritiska ili temperature vazduha. U geografskom smislu, specifična vlažnost je merilo osnovnog prirodnog resursa - vode i predstavlja meru količine vode koja se može izvući iz atmosfere kroz padavine.
Prognoza vlažnosti vazduha
Prognoza relativne vlažnosti vazduha se izvodi na osnovu opšte sinoptičke situacije. Ovaj klimatološki element zavisi pre svega od opšte postavke vazdušnog pritiska, pravca i izvorišne oblasti vazduha koji pri tome ka nama struji u nižim slojevima troposfere, kao i od temperature vazduha.
U slučajevima kada ka nama dolazi neka vlažna, maritimna vazdušna masa (masa čija je izvorišna oblast iznad neke veće vodene površine) uslovi za porast udela vlage u atmosferi se poboljšavaju, te je tada za očekivati da zasićenost vazduha vodenom parom raste. Opet ovo svakako nije jedini slučaj kada nad našim prostorima raste udeo relativne vlage vazduha u atmosferi.
U hladnijem delu godine, posebno kasno na jesen i u toku zime udeo vlage u vazduhu zna biti vrlo visok i pri stabilnom, anticiklonalnom, vremenu. Tada se zbog statične atmosfere i slabog vetra hladniji, teži, vazduh spušta u niže slojeve atmosfere pri čemu dolazi do kondenzacije vlage u prizemnom sloju vazduha te se javljaju magle i niski oblaci iz kojih ponekad kada je udeo vlage visok zna padati i sipeća kiša, koja se naziva rosulja ili ukoliko je dovoljno hladno zna da se javi i slab, zrnast, sneg.
Dakle udeo vodene pare (relativne i apsolutne) zavisi od opšte sinoptike i on sam po sebi nije faktor do kojeg se dolazi samostalno već je rezultat opšte situacije u atmosferi.
Prognoza vlažnosti vazduha u Srbiji
Prognoziranje vlažnosti vazduha u Srbiji radi se na osnovu sinoptičkih karata koje prikazuju opšte stanje vazdušnog pritiska, pravac vetra i izvorišnu oblast vazduha koji dolazi ka nama.
U danima kada kod nas dominiraju visoke temperature, posebno u letnjim mesecima najčešće dolazi do prodora toplog i suvog vazduha, suptropskog porekla. Izvorišna oblast te vazdušne mase je severna Afrika, tačnije severni deo Sahare. Taj vazduh je veoma suv i u izvorišnoj oblasti i procenat relativne vlažnosti vazduha najčešće nije preko 20%. Takve vazdušne mase kod nas dolaze kao relativno suve i tada su i kod nas iznosi relativne vlažnosti vazduha često ispod 30%.
Suprotno tome, u periodima kada ka nama nadiru maritimne vazdušne mase, Atlantske ili Sredozemne udeo vlage zna biti vrlo visok i iznad izvorišne oblasti zna biti i preko 70%. Značajan deo te vlage se pre nego što dođe do nas "potroši" u sklopu kondenzacije nad visokom planinama, pre svega Alpima i Dinaridima (orografski efekat), ali i tako osiromašene vodenom parom do nas dolaze kao vazdušne mase gde je udeo relativne vlage često preko 60%. To u hladnijem delu godine donosi česte pojave tmurnog i vlažnog vremena, a leti periode sparine, jer je tada subjektivan osećaj toplote znatno viši od realnog.
Dakle prognoza udela vlage u vazduhu nad Srbijom se pre svega svodi na opštu sinoptičku sliku koja nam zapravo "govori" o poreklu, a samim tim i odlikama vazduha koji struji ka nama.
Odlike relativne vlažnosti vazduha za Beograd
Obzirom na položaj i nadmorsku visinu glavnog grada Srbije, Beograda, postoje određene specifičnosti kada je u pitanju kretanje udela relativne vlage u vazduhu.
Kao referenta meteorološka stanica za glavni grad Srbije uzima se "Košutnjak" i podaci sa ove stanice odlaze u bazu Svetske Meteorološke Organizacije. Na stranici Vlažnost vazduha Beograd, možete pratiti prognozu vlažnosti vazduha za Beograd u vremenskim intervalima (danas, sutra i sedam dana).
Prosečna godišnja relativna vlažnost vazduha za Beograd iznosi 69% , ali ona varira u toku godine. Najviša je u periodu od oktobra do februara, dok je najniža u julu i avgustu, mada se kao primaran minimum (mesec gde je ona prosečno najniža) izdvaja april, gde je udeo vodene pare u vazduhu prosečno 61% . Sa druge strane mesec koji je najbogatiji vodenom parom u proseku je decembar sa 70%
Ovakav hod kretanja vodene pare potvrđuje ranije pomenute podatke da je hladniji deo godine znatno bogatiji vodenom parom (posebno relativnom ), dok su letnji meseci znatno suvlji. Ovo potvrđuje ranije postavljenu definiciju da vodena para stoji u obrnutoj srazmeri sa oblačnošću.
Odlike relativne vlažnosti vazduha za Novi Sad
Udeo relativne vlažnosti vazduha za Novi Sad pokazuje veoma sličan trend kao i Beograd ali uz nekoliko bitnih razlika. Referentna meteo stanica za Novi Sad su "Rimski Šančevi". Stranica Vlažnost vazduha Novi Sad prikazuje prognozu relativne vlažnosti vazduha za Novi Sad. (Period: danas, sutra i sedam dana)
Svakako stoji da su meseci najsiromašniji vodenom parom letnji, dok su oni zimski najbogatiji. Za razliku od Beograda mesec u kojem je udeo vodene pare najniži nije april, nego maj sa 66%, ali ako bismo bili sasvim precizni to je sam kraj aprila i početak maja, dok ne počnu majski lokalni pljuskovi. Jul i avgust se svakako izdvajaju kao dva najsuvlja meseca, dok je mesec sa najvećim udelom vodene pare u atmosferi novembar sa prosečnom vlažnošću od 86%. Srednja godišnja vlažnost vazduha za Novi Sad iznosi 75%.
Iz gore prikazanog se može zaključiti da je udeo vlage na godišnjem nivou nešto viši u Novom Sadu u odnosu na Beograd, što je i logično, obzirom da je Beograd veće urbano jezgro sa više betona, metala i asfalta, dok se Novi Sad nalazi u močvarnoj regiji i znatno je manje urbano jezgro u odnosu na Beograd.
Zanimljivo je da u proseku Beograd na godišnjem nivou ima veći broj dana sa maglom u odnosu na Novi Sad, što se pripisuje znatno većem broju jezgara kondenzacije u vazduhu ( čađ, pepeo, prašina, izduvni gasovi saobraćaja....).
Kako isparavanje vode uzrokuje kišu?
Kad se vodena para diže, molekuli vode u pari se kombinuju jedni sa drugima i česticama poput prašine, soli ili dima. Posle nekog vremena se ti molekuli spajaju dok ne postanu dovoljno veliki da budu vidljivi kao oblaci.
Što se vodena para više diže, to je vazduh oko nje sve ređi. Manje vazduha znači da je manji gravitacioni pritisak što opet uzrokuje manji vazdušni pritisak. Zbog manjeg pritiska imamo situaciju da molekuli vazduha nisu tako čvrsto pritisnuti, što snižava temperaturu vazduha. Kad temperatura padne, čestice vode u oblacima se kondenzuju i pretvore u svoj tečni oblik i padaju na zemlju kao kiša.
Odnos vlažnosti i temperature
Temperatura i vlažnost su među najvažnijim pojmovima klimatologije i oni definišu nivo toplote i sadržaj vlage u vazduhu. Temperatura utiče na vlažnost, što dalje ima direktne posledice na potencijal padavina. Kombinacija temperature i vlage ima veliki uticaj na zdravlje i blagostanje čoveka.
Vlažnost i temperatura su obrnuto proporcionalni. To znači da ako se temperatura poveća, dolazi do smanjenja relativne vlažnosti i vazduh će postati suvlji. Ukoliko se temperatura smanji, vazduh će postati vlažan, što znači da će se i relativna vlažnost povećati.
Vlažnost i njen uticaj
Uticaj vlažnosti na biljni svet
Relativna vlažnost utiče na rast listova, fotosintezu, oprašivanje, pojavu bolesti kao i na prinose. U slučajevima niske relativne vlažnosti, transpiracija se povećava što rezultira deficitom vode u biljci. Takođe kod visoke relativne vlažnosti polen se ne može raspršiti iz prašnika. Visoka vlažnost pogoduje lakom klijanju spora gljivica na listovima biljaka. Određene grupe štetnih insekata bolje napreduju u vlažnim uslovima. Takođe, veoma visoka ili veoma niska relativna vlažnost ne pogoduje velikom prinosu zrna.
Uticaj niske i visoke vlažnosti na ljudsko telo
Kada nivo vlažnosti padne ispod 40% stvara se suva klima. Na niskim temperaturama, niska vlažnost isušuje kožu i tako dolazi do neprijatne iritacije.
Vlažna klima se stvara kada nivo vlažnosti pređe 65%. To uzrokuje pojavu buđi, bakterija i drugih negativnih posledica. S druge strane, kada se naše telo zagreva, mi oslobađamo znoj. Zatim se znoj isparava sa kože i to nam pomaže da se ohladimo. Ako je visoka vlažnost vazduha, ovaj znoj ne može da ispari i naše telo postaje lepljivo i zagrejano. Tada se ubrzava metabolizam i naravno dolazi do prekomernog znojenja, ubrzane cirkulacije krvi i pojačanog disanja. Dolazi do gubitka vode i raznih drugih važnih materija koje su neophodne za normalno funkcionisanje čoveka. Dakle boravak u uslovima visoke vlažnosti može da dovede do dehidracije, umora, grčeva u mišićima, toplotne iscrpljenosti, nesvestice ili čak i toplotnog udara.
Nivo vlažnosti vazduha se takođe menja i sa godišnjim dobima. Leto je često vlažnije od zime, jer vazduh ima dodatnu vlagu. Svi možemo primetiti nedostatak vlage zimi jer name je koža suva.
Najčešće postavljena pitanja (FAQ)
Šta uzrokuje višak vlage?
Niske temperature i kišno vreme, glavni su uzročnici stvaranja viška vlage u kućama i stanovima. Svaka porodica proizvede određenu količinu vodene pare i tako povećava vlažnost, a štiteći se od lošeg vremena, zadržavamo vlagu unutra. Postoje i drugi faktori koji uzrokuju povećanje vlažnosti vazduha koje je potrebno sprečiti i kontrolisati, kako bi imali optimalan nivo vlage u vazduhu.
Koji nivo vlage je idealan u kućnim uslovima?
Effekti vlage u kućnim uslovima su vidljivi putem kondenzacije, kada se višak vlage u vazduhu pretvori u vodene čestice na hladnim površinama. Vlažnost vazduha zavisi od temperature i što su temperature niže, to je i niži maksimum vlage u vazduhu. Dobar nivo vlažnosti varira između 50% i 60%. Održavajući ovaj nivo vlažnosti obezbeđujemo najbolje moguće uslove u našem domu.
Šta je to prezasićen vazduh?
Voda kao i sve druge tečnosti isparavaju. U atmosferi uvek imamo neku količinu vodene pare. Vlažnost vazduha je mera količine vodene pare koja se nalazi u vazduhu. S druge strane količina vodene pare koja se može naći u vazduhu je ograničena. Vazduh koji sadrži najveću moguću količinu pare smatra se zasićenim vazduhom i ako dodje do rashlađivanja istog, on će postati prezasićen i nastaće kondenzacija.
Gde mogu pogledati prognozu vlažnosti vazduha za sve lokacije u Srbiji?
Prognozu vlažnosti vazduha za sva mesta i gradove u Republici Srbiji možete naći na stranici Prognoza vlažnosti vazduha Srbija.