vremesutra.rs
vremesutra.rs

Superćelijska Oluja u Srbiji

Tokom jula meseca prošle godine, mnogi građani Srbije su prvi put čuli za termin superćelijska oluja zahvaljujući pompeznim novinskim člancima, ali i kroz lična iskustva kada su Srbiju i region pogodile snažne oluje uzrokujući veliku štetu. Posledično i značajnu dozu panike.

Ipak, iako su retke za područje Srbije, superćelijske oluje nisu novina u svetu meteorologije. U ovom članku odgovorićemo na brojna pitanja i pokušati da otklonimo nedoumice.

šta su to superćelijske oluje i kako nastaju? Gde se pojavljuju i koje mogu biti posledice ovakvih ekstremnih vremenskih uslova? Da li je moguće prognozirati ih, i kako se zaštititi? Da li je u najavi nova superćelijska oluja u Srbiji 2024 godine, i ima li razloga za strah? Krenimo redom!

Šta je superćelijska oluja?

Superćelijska oluja je jedinstven tip oluje karakterističan po prisustvu stalnih uzlaznih struja koje se rotiraju unutar oblaka. Ovakav "rotirajući oblak“ se naziva mezociklon. Prosto rečeno, mezociklon možemo zamisliti kao ogroman vrtlog u okviru samog oblaka. Upravo ovakav vrtlog je krivac za ekstremno vreme, jake vetrove, obilne padavine, grad (led) i tornada. Zato se superćelijske oluje smatraju opasnim i mogu izazvati ozbiljnu materijalnu štetu, povrede i u ekstremnim slučajevima i ljudske žrtve.

Kako nastaju superćelijske oluje?

Nastajanje superćelijskih oluja uslovljeno je strogo definisanim faktorima od kojih su ključni nestabilna atmosfera, visoka vlažnost, snažne uzlazne struje i tzv. smicanje vetra. Razvoj i nastanak superćelijskih oluja delimo u 5 faza:

Početna faza (Cumulus faza)

  • Nestabilna atmosfera i vlaga – Početnu fazu karakteriše izrazito nestabilna atmosfera sa hladnim vazduhom iznad toplog i vlažnog vazduha. Topao i vlažan vazduh počinje da se diže.

  • Formiranje kumulusnog oblaka – Usled podizanja toplog vazduha koji se pri tom hladi, kondenzuje se para i formira kumulusni oblak.

Rana faza razvoja (Towering Cumulus faza)

  • Uzlazne struje – Pod uticajem snažnih uzlaznih struja, koje topao vazduh uzdižu, oblak raste u visinu i potencijalno dostiže visoke slojeve atmosfere.

  • Kondenzacija i oslobađanje toplote – Latentna toplota se oslobađa zbog kondenzacije i dodatno jača uzlazne struje omogućavajući oblaku da nastavi rasti. Vodena para je "gorivo“ oluje.

  • Početno smicanje vetra - Već u ovoj fazi, vetrovi u različitim slojevima atmosfere počinju da pokazuju razlike u brzini i pravcu, stvarajući prve znakove tzv. smicanja vetra.

Srednja faza razvoja (Mature faza)

  • Smicanje vetra - Ključno za formiranje superćelijske oluje je smicanje vetra, što znači da se pravac i brzina vetra razlikuje sa visinom. Ta razlika u karakteristikama vetra između prizemnih i viših slojeva atmosfere "održava“ superćelijsku oluju.

  • Formiranje mezociklona - Kombinacija snažnih uzlaznih struja i vetrovnog smicanja stvara mezociklon, rotirajući oblak unutar oluje. Vetrovno smicanje pomaže u održavanju rotacije unutar oblaka.

  • Rast oblaka - Oblak se razvija i raste, često sa karakterističnim "kovačkim nakovnjem" na vrhu.

Zrela faza (Supercell faza)

  • Snažan mezociklon - Mezociklon postaje izraženiji i stabilniji, održavajući rotaciju unutar oluje zahvaljujući kontinuiranom vetrovnom smicanju.

  • Ekstremni vremenski uslovi - Superćelijska oluja može proizvesti jake vetrove, obilne padavine, grad, led i tornada. Ove oluje često traju nekoliko sati i mogu preći velike udaljenosti.

  • Formiranje kišnog i gradonosnog jezgra - Unutar oluje se formiraju regije sa intenzivnim padavinama i gradom, dodatno potpomognute vetrovnim smicanjem.

Završna faza (Dissipating faza)

  • Slabljenje uzlaznih struja - Uzlazne struje počinju da slabe, a rotacija unutar mezociklona se smanjuje kako smicanje vetra prestaje da bude dovoljno jako da održava strukturu oluje.

  • Prestanak ekstremnih vremenskih uslova - Jak vetar, padavine i grad se smanjuju, a oluja postepeno prestaje.

  • Disipacija oblaka - Oblak gubi energiju i postepeno se raspršuje, završavajući ciklus superćelijske oluje.

Koje su vrste superćelijskih oluja?

U svojoj osnovnoj strukturi, superćelijske oluje su vrlo slične. Međutim, gledano radarom kao i ljudskim okom one često izgledaju veoma različito. Oblik i veličina superćelijskih oluja varira kao i količina padavina koje prate oluju i da li padavine padaju u blizini ili su udaljene od uzlazne struje oluje.

Na osnovu prethodnog, superćelijske oluje se mogu kategorizovati u tri grupe:

Klasične superćelijske oluje (CL)

CL je najčešća vrsta superćelijskih oluja, i uprava ona koja je pogodila Republiku Srbiju 2023 godine.

  • Karakteristike: Klasične superćelijske oluje se odlikuju jakim vetrovima brzine između 40-60 čvorova (približno 74-111 km/h). Često se nazivaju i "Zlatokosama" superćelijskih oluja.

  • Prepoznatljivost: Najklasičniji primer je "Hook Echo" oluja, koja na radaru izgleda kao zarez, a mesto gde se zarez savija obično je mesto gde se formira tornado. Ovaj oblik se formira zbog rotirajućih uzlaznih struja unutar oluje.

  • Opasnosti: Ove oluje su poznate po svojim jakim vetrovima i tornadima, ali često nisu praćene intenzivnim padavinama, što može učiniti njihovu detekciju teškom bez radar opreme.

Superćelijske oluje sa obilnim padavinama (HP – High Precipitation)

HP superćelijske oluje, kako i samo ime kaže, su prepoznatljive po obilnim padavinama.

  • Karakteristike: Ove oluje su praćene intenzivnim padavinama i mogu biti vrlo opasne zbog količine vode koju nose. Često su izvor ekstremnih vremenskih pojava kao što su olujni vetrovi, grad, poplave, pa čak i tornada.

  • Prepoznatljivost: HP superćelije su poznate po velikim padavinama koje mogu sakriti tornado unutar oluje, čineći ga teško vidljivim sa zemlje. To može povećati rizik jer ljudi mogu biti iznenađeni bez dovoljno vremena za pripremu.

  • Opasnosti: Intenzivne padavine mogu izazvati brze poplave, dok grad i olujni vetrovi mogu prouzrokovati značajnu materijalnu štetu. Ove oluje su često najopasnije zbog svoje sposobnosti da izazovu više vrsta ekstremnih vremenskih pojava odjednom.

Superćelijske oluje sa malo padavina (LP - Low Precipitation)

Za razliku od HP, LP superćelijske oluje prepoznatljive su po maloj količini padavina.

  • Karakteristike: LP superćelije su praćene malom količinom padavina, ali mogu biti vrlo opasne zbog svojih jakih vetrova i grada različitih veličina.

  • Prepoznatljivost: Ove oluje su poznate po svojim estetski impresivnim izgledima, sa visokim i vitkim oblacima. Građani često mogu videti strukturu mezociklona zbog manjka padavina.

  • Opasnosti: Iako imaju malo padavina, LP superćelije mogu proizvesti grad koji varira u veličini od manjeg zrna do velikih komada leda. Jaki vetrovi mogu izazvati ozbiljne povrede i materijalnu štetu.

Gde se u Srbiji pojavljuju superćelijske oluje?

Iako superćelijske oluje mogu zahvatiti bilo koji predeo Srbije, njima više pogoduje ravnica i nizijske oblasti. Stoga, Panonska nizija u Srbiji, Vojvodina i područja uz reke Save i Dunava predstavljaju "dobar“ teren ovakvom tipu grmljavinskih oluja.

Golubovi u letu u ravničarskom predelu Vojvodine iznad oblačnog i olujnog neba.

Koliko su česte superćelijske oluje u Srbiji?

Izolovane superćelije se javljaju u Srbiji svake godine. Međutim, jaki sistemi superćelijskih oluja kakvi su Srbiji zadesili 2023 godine su znatno ređi.

I u poređenju sa nekim delovima sveta, intenzivne superćelijske oluje nisu česta vremenska pojava u Srbiji. Za razliku od regiona u Sjedinjenim Američkim Državama, poznatom kao "Tornado Alley“, koji u proseku doživi oko 1000 tornada godišnje, Republiku Srbiju retko pogode ovako ekstremne vremenske prilike.

Ipak, globalni trend ukazuje na povećanje učestalosti superćelijskih oluja u svetu, pa i u Srbiji. Važno je istaći da klimatske promene i globalno zagrevanje igraju bitnu ulogu u ovom procesu. Prema naučnom članku koji su objavili Singh, Kuang, Maloney, Hannah i Wolding (2017) u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, globalno zagrevanje značajno povećava konvektivno dostupnu potencijalnu energiju (CAPE), što rezultira većim brojem intenzivnih oluja, uključujući superćelijske oluje.

Studija "The Future of Supercells in the United States", objavljena januara 2023 godine u časopisu "Bulletin of the American Meteorological Society" , od strane Walker S. Ashley, Alex M. Haberlie, i Vittorio A. Gensini, predviđa da će učestalost supercelijskih oluja porasti za 6.6% pa čak do 15%, zavisno od zagrevanja.(istоčni deo USA).

Pogledajte u nastavku hronološki prikaz značajnih superćelijskih oluja u Republici Srbiji.

  • 4. avgust 2006. - Oluja je nastala duž baroklinične granice koja je pogodovala razvoju klasične supercelijske ćelije. Oluja je trajala 5 sati i prešla je više od 250 km preko teritorije Srbije, izazivajući obilne padavine, vetrove brzine do 22 m/s i grad prečnika ≥3,5 cm.

  • 31. mart 2013. - Tornado je pogodio Tordu u Vojvodini kao deo supercelijske oluje. Vetar je dostizao brzinu preko 35 m/s, izazivajući štetu na krovovima, dalekovodima, drveću i automobilima. Studija o ovom slučaju, objavljena od autora Nada Pavlovic Berdon, Miroljub Zarić, Andreja Stanković - RHMZ, Srbija, Oktobar 2013, naglašava značaj meteorološkog praćenja i modeliranja za predikciju ovakvih ekstremnih vremenskih pojava u Srbiji.

  • 22. jun 2013. - Supercelijska oluja pogodila je Inđiju tokom toplotnog talasa u Evropi. Oluja je proizvela grad veličine teniske loptice i vetar brzine veće od 35 m/s, izazivajući smrt 31 osobe i veliku materijalnu štetu. Studija o supercelijskoj oluji u Inđiji, koju su objavili autori Nada Pavlović Berdon, Miroljub Zarić, i Andreja Stanković iz RHMZ Srbija, oktobar 2015, ističe važnost analize sinoptičkih karti, vertikalne strukture atmosfere, satelitskih i radarskih slika za razumevanje uslova koji dovode do razvoja ovakvih tipova oluja.

  • 21. jul 2014. - Supercelijska oluja zahvatila je zapadne i centralne delove Srbije. Oluja je bila deo većeg mezoskalnog konvektivnog sistema koji je proizveo velike količine padavina i jake vetrove.

  • 17. septembar 2017. - Oluja poznata kao "derecho" pogodila je Srbiju i Rumuniju. Oluja je prouzrokovala vetrove do 40 m/s i značajnu štetu na velikoj površini. Mnogi sistemi unutar oluje su verovatno bili superćelije. Studija o ovom događaju, derecho oluji, koju su objavili Z. Sipos, A. Simon, K. Csirmaz, Tünde Lemler, R. Manta, i Z. Kocsis (jan 2020), analizira poreklo i uslove za ovu snažnu konvektivnu oluju, koja je izazvala velike štete na površini od najmanje 500 km i vetrove brzine do 40 m/s, naglašavajući značaj vetra velike brzine i rotacije oluje za prognoziranje ovakvog vremena.

  • 19. jul 2023. - Oluja je najpre ušla u zapadni deo Srbije, zahvativši područja Srema, Južne Bačke i Mačve. Gradovi poput Novog Sada, Adaševaca, Duvaništa i Titela su bili posebno teško pogođeni. Ni glavni grad Srbije, Beograd, nije ostao pošteđen. Oluja je zahvatila 50% teritorije Srbije i "ugasila“ se oko područja Niša, koji je isto pretrpeo značajnu štetu. Nažalost, zabeležena su tri smrtna slučaja, i brojne povrede kao i velika materijalna šteta u Srbiji.

Da li je moguća nova superćelijska oluja u Srbiji 2024?

Da, moguća je nova superćelijska oluja u Srbiji 2024 godine. Postoji "mogućnost“, ali ne i 100% sigurnost. Ako preformulišemo pitanje u "Da li će se sa 100% verovatnoće pojaviti superćelijska oluja u Beogradu 2024 godine? Ili u Novom Sadu?“. Odgovor bi svakako bio negativan. Niko ne može garantovati pojavu i tačnu lokacije superćelijske oluje više od par sati unapred sa 100% sigurnošću. Ni najveći eksperti u meteorologiji. Ni najmodernija tehnologija.

Ovu činjenicu je važno istaći u današnjem vremenu digitalnih tehnologija i mnoštva informacija na internetu. Pompezne najave ekstremnih vremenskih uslova i katastrofa mesec dana unapred jednostavno nisu 100% tačne i potvrđene, i u većini slučajeva su kreirane da bi proizvele clickbait efekat. Stoga i same dugoročne vremenske prognoze su orijentacionog karaktera, sa određenim stepenom verovatnoće.

Prognoziranje i praćenje

Kao što smo naveli u prethodnom podnaslovu, prognoziranje superćelijske oluje u Srbiji je moguće za kratak vremenski period unapred. Kako navodi Prof. dr Vesna Crnojević-Bengin sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, 3 do 5 dana su prognoze koje nam mogu reći koji region će eventualno biti ugrožen. Veću sigurnost prognoze kretanja superćelijske oluje i tačnu lokaciju možemo predvideti na osnovu satelitskih i radarskih snimaka tek nekoliko sati unapred.

Visoke vrednosti CAPE u Srbiji i regionu (Hrvatska, BiH), sa maksimalnim vrednostima blizu 4000 J/kg

Kako smo i naveli u podnaslovu Koliko su česte superćelijske oluje u Srbiji, trend rasta temperatura je vidljiv kako na globalnom nivoa tako i u Republici Srbiji. Prema sezonskoj vremenskoj prognozi RHMZ, srednje maksimalne temperature vazduha u Beogradu u junu, julu i avgustu 2024 godine će biti više od 1.5 ºС do 3 ºС u odnosu na višegodišnje proseke. Uz očekivane pojave toplotnih talasa. Visoke temperature mogu značajno doprineti stvaranju povoljnih uslova za superćelijske oluje u Beogradu i Srbiji. Međutim, to je samo jedan delić slagalice. Baš kao i temperatura Jadranskog mora.

Sve u svemu, najznačajnije je redovno pratiti vremensku prognozu, zvanična saopštenja i upozorenja RHMZ-a, kao i MUP-a Srbije u slučaju vanrednih vremenskih prilika.

Kako se zaštititi od superćelijske oluje?

Pre oluje

  1. Pratite vremensku prognozu

    Pre svega, informišite se o predstojećim vremenskim prilikama i pratite upozorenje od zvaničnih državnih institucija kao što je RHMZ (Republički hidrometeorološki zavod). Dobra ideja je i instalacija aplikacije za praćenje i obaveštavanje o vremenskih upozorenjima. Redovno posećujte pouzdane sajtove kao što je Vreme Sutra, kako bi dobili najnovije informacije o vremenskim prilikama u Srbiji.

  2. Izbegavajte putovanja

    Ukoliko je izdato upozorenje ili meteo alarm, i prognozira se jaka oluja, nemojte putovati pogotovo ne na duže staze. Ostanite kod kuće! Putovanje i generalno boravak na otvorenom tokom intenzivne oluje može biti izuzetno opasan. Stanje na putevima tokom ekstremnih vremenskih prilika je pogoršano lošim uslovima puta, smanjene vidljivosti i mogućnosti poplava.

  3. Obezbedite Vaš dom

    Koliko ste u mogućnosti, sklonite iz dvorišta i terase, ili pričvrstite predmete koji mogu biti nošeni jakim vetrom. Stolice, dvorišni nameštaj, smeće pa i biciklovi pri ekstremno jakom vetru mogu poleteti i oštetiti imovinu ili naneti povrede. Proverite funkcionalnost prozora, vrata i roletni, kako ne bi bilo iznenađenja!

Tokom oluje

  1. Pronađite sigurno mesto

    Ostanite u stanu ili kući tokom trajanja oluje. Bez preke potrebe, nemojte izlaziti na otvoreni prostor, terasu ili dvorište. Pobrinite se da su zatvoreni svi prozori, vrata, i generalno izbegavajte blizinu prozora i lomljivih predmeta ukoliko nisu dobro obezbeđeni. Spustite roletne, kako bi dodatno osigurali prozore. Ukoliko je to moguće, obezbedite boravak u unutrašnjim prostorijama doma, podalje od prozora.

  2. Ne koristite električne uređaje

    Tokom oluje i grmljavine, nemojte koristiti električne uređaje, kao što su televizori, računari, kuhinjski aparati. Drugim rečima uređaje povezane preko "žice“, kao što su i stari fiksni telefoni. "Surge protector“ uređaji nude određeni nivo zaštite, ali je ipak preporuka da isključite električne uređaje kako bi ih zaštitili od oštećenja.

  3. Izbegavajte korišćenje vode

    Odmorite se od pranja posuđa. Odložite tuširanje ili kupanje tokom jakih grmljavinskih oluja. Metalne cevi koje prenose vodu su odlični provodnici struje, stoga je najbolje izbegavati ove aktivnosti.

  4. Obezbedite potrepštine pri ruci

    Ok, priznajemo da ovaj podnaslov zvuči i previše u paničnom tonu. Svakako da verovatno nema potrebe za nagomilavanjem hrane za dugi vremenski period. Ipak, nije zgoreg pri sebi imati baterijski lampu, ili sveće u slučaju nestanka struje. Ili pak par flašica pitke vode u slučaju da dođe do nestanka u snabdevanju vodom.

  5. Ostanite informisani!

Budete u toku najnovijih informacija vezanih za vreme i vašu lokaciju. Isključen vam je TV? Ne brinite! Wireless uređaji ukoliko nisu povezani u struju, kao što su mobilni telefoni ili laptopovi, ne predstavljaju nikakav rizik za vas tokom trajanja oluje.

Posle Oluje

  1. Bezbednost na prvom mestu!

    Oluja je konačno prošla! Međutim, dodatni oprez je svakako preporučljiv. U ekstremnim situacijama, posledice superćelijske oluje mogu biti vidljive na svakom koraku. Od srušenih bandera, do oštećenih krovova zgrada. Stoga, izbegavajte prolazak pored oštećenih objekata, dalekovoda ili drveća. Prijavite štetu koja potencijalno može da povredi ili ugrozi živote nadležnim organima.

  2. Pomozite komšiji i zajednici!

    Kako stara srpska poslovica kaže: "Preči je komšija u blizini, nego brat u daljini“. Naravno, ukoliko je to bezbedno proverite kako su komšije i ponudite pomoć. Sarađujte sa zajednicom u pomoći i saniranju štete.

Drvo oštećeno tokom superćelijske oluje 2023 godine u Adicama, Novi Sad, Srbija.


Najčešće postavljana pitanja (FAQ)

Koliko traje superćelijska oluja?

Superćelijska oluja u proseku traje od 2 do 4 sata. U nekim slučajevima (long-lived supercells) može trajati čak i do 12 sati, ističe Prof. dr Zorica Podraščanin (Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu) za Javni medijski servis Srbije.

Koje mogu biti posledice super-ćelijskih oluja?

Posledice super-ćelijskih oluja zavise direktno od tipa, intenziteta same oluje, njenih karakteristika i životnog veka. Efekti i posledice mogu uključivati:

Obilne padavine i poplave

Superćelijske oluje mogu doneti izuzetno obilne padavine u kratkom periodu, što dovodi do iznenadnih poplava. Poplave mogu oštetiti infrastrukturu, domove, puteve i poljoprivredne useve. Ove poplave su često nagle i mogu zateći zajednice nespremne, uzrokujući značajne ekonomske i potencijalno ljudske gubitke.

Jake vetrove

Vetrovi manjih brzina obično su bezopasni i ne uzrokuju značajne probleme. Ali, kad su superćelijske oluje u pitanju to obično nije slučaj. Česte posledice su oštećenja krovnih konstrukcija, prozora, pa čak i manje stabilnih konstrukcija. Rušenje drveća pored puteva može izazvati blokadu puteva. Erozija tla i nanošenje gornjih slojeva zemlja na poljoprivrednim usevima može smanjiti plodnost zemljišta i uticati na buduću setvu.

Munje

Superćelijske oluje često donose intenzivnu električnu aktivnost sa brojnim munjama. Munje mogu izazvati požare kada udare u suvo drveće ili travu. Osim požara munje mogu izazvati kvarove u električnoj infrastrukturi, što dovodi do prekida napajanja i oštećenja električnih uređaja.

Tornada

Jedna od najopasnijih karakteristika superćelijskih oluja je mogućnost formiranja tornada. Tornada mogu uzrokovati katastrofalne posledice. Na svu sreću tornada su izuzetno retka pojava u Srbiji. I prilikom izuzetno retkih pojava tornada, oni su znatno slabijeg intenziteta nego u USA. Kao primer, tornado koji je pogodio mesto Torda u Vojvodina 2013 godine imao je intenzitet F0 prema EF skali.

Osim superćelijske oluje, koje su ostale vrste oluja sa grmljavinom?

Oluje sa grmljavinom delimo na:

  • Jedno-ćelijske (proste) oluje

  • Više-ćelijske oluje

  • Olujni nizovi

  • Super-ćelijske oluje

  • Lučne oluje (bow-echo)

  • Derecho oluje