Šta je atmosferski pritisak?
Atmosferski pritisak je pritisak koji vazduh vrši na površinu Zemlje. Ako zamislimo jedan kvadratni metar na površini Zemlje, tačna definicija atmosferskog pritiska bi predstavljala silu koju stub vazduha vrši na jediničnu površinu koji smo prethodno zamislili. Stub vazduha bi se protezao od Zemljimne površine, pa bar 1000km u vis, kolika je i debljina Zemljinog omotača.
Ko je prvi otkrio postojanje atmosferskog pritiska?
Pre prvih dokaza da vazdušni pritisak postoji, ljudi su često tumačili pojave u prirodi kroz religijski aspekt. Zbog nepoznavanja porekla meteoroloških pojava kojima su bili svakodnevno okruženi, neretko su im pripisivali božansko poreklo.
Rasprava o postojanju ili nepostojanju težine vazduha započela je još u staroj Grčkoj, kada je Aristotel tvrdio da vazduh popunjava sve šupljine i da je nemoguće postojanje bezvazdušnog prostora, odnosno vakuuma.
Italijanski matematičar i fizičar Toričeli je prvi konstruisao barometar sa živom i dokazao postojanje atmosferskog pritiska. On je pokazao da se nivo živinog stuba menja u odnosu na promenu okolnog atmosferskog pritiska. Interesantnu kratku pričicu o ovom eksperimentu i šta mu je sve prethodilo, možete pogledati na sledećem videu.
Kako se meri atmosferski pritisak i zašto je on važan?
Ubrzo posle Tiričelijevih eksperimenata, Paskal je ustanovio da pritisak opada sa visinom i jedinica za merenje pritiska u SI sistemu se njemu u čast zove Paskal (Pa). U meteorologiji je uobičajeno da se pritisak meri i prikazuje u milibarima (mbar ili mb) i 1mb=100Pa.
Najčešće korišćeni instrumenti za merenje vazdušnog pritiska su živini barometri. Od pre deceniju-dve, ove instrumente su počeli da zamenjuju aneroidni barometri koji su jeftiniji za proizvodnju, lakši za korišćenje i istovremeno bezbedniji za transport jer ne sadrže živu u tečnom obliku.
Osnovne podele atmosferskog pritiska
Pritisak na nivou mora iznosi oko 1000mb, a srednja vrednost koja je uzeta za standardnu iznosi 1013,25mb. U zavisnosti od vremenske situacije, pritisak će biti različito rasporedjen na raznim delovima Zemljine površine. U tom smislu, njegova vrednost će odstupati od gore navedene srednje vrednosti. Može se desiti da bude za 10-20mb niži ili viši, a u nekim slučajevima ta razlika može biti i veća.
Osnovna raspodela pritiska jeste po visini. Pomenuto je da pritisak opada sa visinom i to je jedna od činjenica koja je vrlo važna u meteorologiji. Na primer, ako zamislimo mehurić vazduha koji se nalazi blizu površine Zemlje i on iz nekog razloga (najčešće zbog zagrevanja) počne da se kreće na gore - zbog opadanja pritiska sa visinom, doći će do širenja tog mehurića vazduha i samim tim će se temperatura u njemu smanjivati.
Vazdušni pritisak se istovremeno meri na velikom broju meteoroloških stanica širom sveta. To se dešava svakog sata i meteorolozi imaju posebne kanale komunikacije kojim prosledjuju i razmenjuju informacije o merenjima. Obično se na jednom mestu brzo sakupe meteorološka merenja koja su obavljen na zvaničnim stanicama neke države, proveri se njihov kvalitet, pa se ubrzo nakon toga informacije šalju u medjunarodnu razmenu. Uz još neke obrade, ti podaci meteorolozima omogućavaju da pred sobom dobiju pregledne karte raspodele pritiska npr. na celom kontinentu u istom trenutku. Linije koje povezuju mesta sa istim pritiskom nazivaju se izobare.
Pored vertikalne raspodele pritiska, postoji i horizontalna raspodela pritiska koja se lako uočava na prethodno pomenutim kartama i to su
- cikloni
- anticikloni
- greben visokog pritiska
- dolina niskog pritiska.
Ciklon
Cikloni predstavljaju sisteme niskog pritiska i na severnoj hemisferi se cirkulacija vazduha unutar njih dešava u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu. To znači da su izobare približno kružnog i koncentričnog oblika i da se u njihovom centru nalazi tačka sa najnižim pritiskom u toj oblasti.
Anticiklon
Anticiklon je sličnog oblika kao ciklon i na severnoj hemisferi se cirkulacija vazduha unutar njega dešava u smeru kazaljke na satu. Izobare su obično elipsastog oblika ali u centru takvog sistema se nalazi tačka najvećeg atmosferskog pritiska.
Doline i Grebeni
Doline niskog pritiska i grebeni visokog pritiska predstavljaju delove ciklona i anticiklona u odredjenim fazama njihovog razvoja. Obično se na katrama perpoznaju kao ispupčenja ciklona tj. anticiklona u obliku latiničnog slova V.
Kako raspored atmosferskog pritiska utiče na vreme u Srbiji?
Iznad cele planete Zemlje se vazduh neprestano kreće. To znači da se i iznad Srbije stalno smenjuju različite vazdušne mase. One su obično ogledaju u poljima pritiska, tako da u slučaju nailaska ciklona znamo da će vreme postati nestabilno i da nas očekuje kišni period sa mogućim nepogodama tokom leta ili periodi sa snežnim padavinama u toku zime.
Cikloni u našu oblast tipično nailaze iz pravca:
- severozapada (oblast Alpa i centralne Evrope),
- zapada (sa Jadrana) i
- jugozapada (iz Mediterana).
Druga dva slučaja su tipičan primer kada se usled približavanja ciklona u Srbiji razvije vetar Košava.
Anticikloni su tromiji sistemi i odgovorni su za stabilno vreme kada se zadrzavaju iznad naše oblasti. Leti to obično znači toplo vreme bez kiše. Oni su tada obično uzrok jako visokih temperatura i toplotnih talasa, kada maksimalna temperatura tokom dana u većini mesta može dostići i 40C. Zimi, ovi sistemi uslovljavaju maglovite, a nekad i izrazito hladne dane (kada na našu oblast utiče azorski anticiklon).
Najčešće postavljena pitanja (FAQ)
Da li atmosferski pritisak utice na zdravlje ljudi?
Da. Poznato je da atmosferski pritisak može biti uzročnik glavobolja i migrena. Takođe, nizak vazdušni pritisak povećava šanse za 20 procenata kod obolelih od artritisa da osećaju tegobe. Termin “meteoropatija” definiše određene zdravstvene simptome i reakcije na promenu vremena kod ljudi.
Koji su sinonimi za atmosferski pritisak?
Sinonimi za atmosferski pritisak su:
- vazdušni pritisak
- pritisak vazduha
- barometarski pritisak
Šta je atmosfera?
Atmosfera je vazdušni omotač oko Zemlje. On se sastoji od gasova, a najzastupljeniji su azot, kiseonik, argon i ugljendioksid. Ostalih gasova, kao i vodene pare ima u malim količinama.
Svi gasovi koji čine sastav atmosfere imaju različitu specifičnu težinu, što znači da ih karakteriše različita zastupljenost na različitim visinama.